Prigrevačka tradicija: Mačkare za zdravlje i blagostanje

Prigrevačka tradicija: Mačkare za zdravlje i blagostanje

Maškare, Mačkare, Mečkare ili Bele poklade. Bilo kako bilo tek ovo martovsko nedeljno jutro već posle prvih petlova u Prigrevici je odisalo nekom svečarskom atmosferom. Po pričama starijih Bele poklade su nekad u Prigrevici bile zabranjivane. Ovog jutra celo selo je bilo na nogama. Domaćini se pripremaju da dočekaju Mačkare, a učesnici povorki (bilo ih je više) pripremaju maske brižljivo čuvane za ovaj dan. U koloni se sve zna. Svaka maska ima svoju ulogu, ima tu puno simbolike, a sve je usmereno ka sretnoj i berićetnoj godini. – Po nekom običaju Mačkare unose radost u kuću, i ova godina treba da bude sretna za sve domaćine koji otvore svoje kapije i ugoste veselu povorku, kažu Prigrevčani. Igra se i peva a na repertoaru pesme iz zavičaja odakle su kolonisti stigli u Prigrevicu.


Poslednja nedelja pred veliki uskršnji post se zove “Bela nedelja”, a poslednji dan te nedelje su Bele ili Sirene poklade. U maskirnoj povorci svi pevaju i igraju, a domaćin ih daruje mesom, slaninom, kolačima ali najčešće jajima. Posebna počast je za domaćina koji prvi dočeka učesnike povorke, a povorka ne zaobilazi ni jednu kuću na kojoj je širom otvorena kapija. Maske koje nose učesnici povorke prave se tokom cele godine i pripremaju za ovaj dan. Svaka maska je namenski pravljena i u svakoj neko od meštana se može prepoznati.

 

Povorke prave buku, glasno pričaju i zbijaju šalu. Maska broj 1 je obavezno trudna mlada s velikim grudima i stomakom, u pratnji mladoženje što je povezano s kultom plodnosti. Stariji meštani koji su ovu tradiciju održavali godinama, a sad prepustili mlađima kažu da je u početku malo kapija bilo otvoreno. Ovog dana malo ih je bilo – zatvoreno. Pred svakom razdragani domaćini, i što raduje, sve više dece. Bele poklade su dan radosti, veselja, dobre hrane i međusobnog praštanja. U kućama se priređuje gozba bogata mrsnim jelima . I tako od domaćina do domaćina, tradicionalno a domaćinskih kuća jako puno – Čupović, Čule, braća Kljajić, Zuber, Nikšić… Puno domaćinskih porodica, a domaćinska je cela Prigrevica. Zato se Mačkare dele u nekoliko grupa i obilaze celo selo. Kad se završi obilazak domaćinstava svi se sjate u centar sela, i tada vredne prigrevačke domaćice preuzimaju inicijativu, ali to je već tema jedne druge priče.

 

Vraćamo se na početak. U rano jutro na ulasku u selo goste i namernike koji stižu svojim vozilima dočekuje mladić (ili šta već) sa maskom konja. Nema ulaska u Prigrevicu dok se ne plati. I tako, neko dinar, neko bombonu ili žvaku, već šta se nađe u kolima. – Mora se platiti, i konji moraju da jedu, uz smeh kaže momak sa maskom konja. Platiš i ulaziš. I to je Prigrevica.